Tako je postao ne samo legitimni šef države već je i dobio izborno narodno priznanje. Zemlja je ušla u novu istorijsku fazu, punu novih nada i očekivanja. U isto vreme, prvo iskustvo smene vrhovne vlasti povećava ličnu pažnju na aktivnosti predsednika K. Tokajeva. I to je prirodno, jer se zemlja nalazi na važnom segmentu istorije kada se postavlja putanja daljeg razvoja. Pored toga, znatno se povećala međunarodna pažnja na procese unutar Kazahstana i njegove akcije na svetskoj sceni.
Model evolucione sukcesije vlasti
12. juna 2019. Kasim Žomart Tokajev zvanično je preuzeo funkciju šefa države i odmah odredio glavna područja aktivnosti i prioritete za rad državnog aparata.
Iskusni lider je odmah izgradio jasnu liniju državne politike, potvrdio kontinuitet spoljne politike i još tokom inauguracije najavio da će nastaviti da sprovodi strateške programe prvog predsednika Kazahstana Elbasija Nursultana Nazarbajeva. A sve nove inicijative biće usmerene na specifičnost i efikasnost.
Tokom 2020. godine, predsednik K. Tokajev obezbedio je mekan i stabilan prenos vlasti, što je ključni uslov za tranzit vlasti. S jedne strane, on nastavlja da drži trenutni kurs države. S druge strane, doneo je novi zamah, osiguravajući evolutivni razvoj.
Nursultan Nazarbajev, kao nacionalni lider, sveobuhvatno podržava predsednika K. Tokajeva. Osiguravajući kontinuitet moći, drugi kazahstanski lider postavlja novi vektor za razvoj države zasnovan na dijalogu sa društvom, pluralizmu mišljenja i raznolikosti pogleda.
Vreme političkog tranzita u Kazahstanu poklopilo se sa periodom globalnih promena i transformacija, što se takođe odrazilo na postupke novog kazahstanskog lidera. Kazahstan se takođe suočio sa zadatkom ne samo da sledi svoj sopstveni put, već i s obzirom na međunarodne obaveze zemlje, da pokaže nepromenjivost svih sporazuma sa partnerima, stabilnost u trenutnom razvoju i težnju za novim horizontima rasta. U novonastalim okolnostima, K. Tokajev je morao da traži nove oblike rada kada je bilo potrebno da se održi opšta strategija državnog razvoja Republike Kazahstan.
Dakle, 2019. godine se nastavio globalni trend protesta, koji je bio rezultat globalnih trendova i izraz desinhronizacije političkih i ekonomskih procesa. U izvesnom smislu, Kazahstan je došao do rastanka, jer je dalji tok razvoja zavisio od delovanja vlasti. Predsednik K. Tokajev odbio je jednostavan model odgovora – „zatezanje vijaka”, oslanjajući se na racionalan dijalog.
Proglašene su nove domaće političke paradigme: „država koja sluša”, „različita mišljenja – jedan narod” i „uspešne ekonomske reforme su nemoguće bez modernizacije društveno-političkog života zemlje”, „jak predsednik – uticajni Parlament – odgovorna vlada”.
Svet ne miruje, danas je polje komunikacija jedno od najznačajnijih u dijalogu vlasti i društva. Kao aktivni korisnik društvenih mreža, K. Tokajev brzo i lično daje procenu o jednom ili drugom stvarnom događaju koji se dešava u zemlji. Pored toga, otvoreno je govorio o svim rezonantnim stvarima, dajući direktan signal građanima da kontroliše sve ono što je od interesa za javnost. Zahvaljujući tome, autoritet vođe raste.
Uprkos trendu dijaloga i liberalizacije, predsednik K. Tokajev zadržao je kontrolu državnog aparata i njegove izvršne discipline. Zemlja postepeno menja format zvaničnih događaja koji postaju sve javniji. Sve su to vrlo važni koraci sa stanovišta političke kulture, koja postavlja nove standarde modela ponašanja vladajućeg establišmenta i podiže standard vladajućoj eliti.
U zemlji je proglašen princip „država koja sluša”, birokratska efikasnost je poboljšana u što većoj meri, a građani imaju priliku da direktno postavljaju pitanja ovlašćenim telima i brzo dobiju odgovore na sve što ih zanima.
Važan pravac u aktivnostima predsednika K. Tokajeva bio je povećanje poverenja u državu i efikasnost javne uprave. Da bi prevazišao ove probleme, predsednik Tokajev proglasio je koncept „država koja sluša”, što je postala glavna filozofija javne uprave.
Štaviše, na osnovu predsedničkog veb-sajta otvorena je virtuelna prijemna soba za šefa države, u strukturi predsedničke administracije stvorena je jedinica za rad sa apelacijama stanovništva, sa pomoćnikom šefa države na čelu. Lideri na svim nivoima počeli su da koriste društvene mreže, ime su indeksi otvorenosti i pristupa nosti državnog aparata znatno porasli.
Jedna od ključnih tačaka na predsedničkom programu K. Tokajeva bila je stvaranje i rad Nacionalnog saveta za javno poverenje, koji je obuhvatio poznate političare, javne ličnosti, ekonomiste i intelektualce. Rad Nacionalnog saveta vrši se u političkim, socijalnim i ekonomskim oblastima, na dnevni red su stavljena najhitnija i najvažnija pitanja razvoja države.
Tako je kazahstanski predsednik pokazao istinsko interesovanje za dijalog sa društvom i zajedničko unapređenje donošenja odluka koje će odrediti razvoj države. Na osnovu rezultata nekoliko sastanaka uz učešće predsednika zemlje, razvijen je i usvojen paket važnih političkih reformi, koje utiču na zakone o mirnim okupljanjima, zakon o izborima, „Zakon o političkim strankama” i koje u praksi sadrže na čela političkog pluralizma.
Tokom godine, predsednik K. Tokajev sproveo je niz mera za poboljšanje društvenog blagostanja i pojedinih segmenata stanovništva i društva u celini. U zemlji je sprovedena kreditna amnestija za majke sa mnogo dece, porodice sa decom ometenom u razvoju, siročad, porodice koje su izgubile izdržavaoca, ukupno više od 500 hiljada ljudi. Dakle, građani koji se nađu u teškim životnim okolnostima oslobođeni su duga. Razvija se sistem socijalne podrške stanovništva. Od ove godine povećavaju se stipendije i plate zaposlenih u javnom sektoru – prosvetnih radnika, zaposlenih u organima civilne zaštite i bloka za sprovođenje zakona.
Jedan od principa K. Tokajeva: nije samo stabilnost važna, već je potrebno osigurati da se svaki građanin zemlje oseća bezbednim. Kako bi ojačao sistem zaštite ljudskih prava i javne sigurnosti u 2019. godini, u svojoj Poruci ljudima zemlje, kazahstanski lider je zatražio pooštravanje krivičnih kazni za trgovinu drogom, silovanje, trgovinu ljudima, krivotvorenje itd.
Na zahtev predsednika zemlje, Mažilis je usvojio niz važnih zakonodavnih amandmana u ovim oblastima. Ovi zločini su klasifikovani kao posebno teški i biće strogo kažnjeni. Nelegalna proizvodnja i prodaja droga kažnjava se lišavanjem slobode do 15 godina. Za silovanje je kazna povećana sa 8 na 20 godina ili doživotnu robiju. Za trgovinu ljudima od 7 do 12 godina. Sve ove mere umnogome jačaju osnovu podrške javnosti za kurs K. Tokajeva.
Prvi meseci nakon promene vlasti bilo je vreme velikih diskusija, emocija i očekivanja za budućnost. Pored političkog tranzita, koji utiče na sve procese u državi, dodatni test tokom godine predstavljao je i niz kriznih situacija u zemlji, koje su, čini se, posebno stavile na proveru snagu države Kazahstan. Svi ovi incidenti samo su ojačali zemlju.
Reč je o incidentu u gradu Aris u junu 2019. godine. U ovom gradu sa više od 75 hiljada stanovnika, eksplodirala su stara vojna skladišta, koja su zapravo uništila gradsku infrastrukturu. K. Tokajev je lično kontrolisao izgradnju novog grada, zahvaljujući kome je grad Aris obnovljen za 3 meseca.
Takođe se dogodila i velika poplava u maju 2020. u oblasti republike Turkestan, gde je iz 14 naselja evakuisano više od 31 hiljade ljudi. Situacija je brzo stavljena pod kontrolu, a pružena je podrška lokalnom stanovništvu i započeta je operativna obnova lokalne infrastrukture.
Pored toga, zemlja se suočava sa teškom pandemijom virusom korona, koja je bukvalno okružila Kazahstan zbog izbijanja epidemije u susednim zemljama. K. Tokajev je sa samopouzdanjem vodio Kazahstance kroz prvi put u istoriji Kazahstana uvedeno vanredno stanje i potpun karantin, koji je trajao 2 meseca. Danas zemlja izlazi iz pandemije sa minimalnim gubicima i postepeno se oporavlja.
Od prvih dana predsedavanja K. Tokajev je postavio zadatak Vladi Kazahstana da razvije set mera za podsticanje ekonomskog rasta, poboljšanje fiskalne i monetarne politike, razvoj preduzetništva i podršku domaćim proizvođačima. Pažnja predsednika bila je usmerena na društveno-ekonomski razvoj zemlje, formiranje prihodne strane državnog budžeta i smanjenje zavisnosti kazahstanske ekonomije od izvoza energije.
Pandemija virusa korona 2020. i pad globalne potražnje za sirovinama naglo su usporili ekonomske aktivnosti u svim zemljama sveta. Ti faktori su se odrazili i na ekonomiju Kazahstana, broj radnih mesta i blagostanje ljudi. Uprkos globalnom negativnom trendu, koji ima uticaja na Kazahstan, zemlja ima dovoljno fiskalnih mogućnosti i deviznih rezervi za podršku poslovnoj i domaćoj potražnji.
Vlada zemlje drži situaciju pod strogom kontrolom, raspolaže svim potrebnim resursima da obezbedi društveno-ekonomsku stabilnost u zemlji. Tako, međunarodne rezerve Kazahstana u stranoj valuti danas iznose više od 30 milijardi američkih dolara, a imovina Nacionalnog fonda Republike Kazahstan prelazi 58 milijardi dolara.
Kao odgovor na spoljne izazove, predsednik K. Tokajev promoviše paket mera za podsticanje privrede, zahvaljujući kojem trenutna kriza može stvoriti uslove za diversifikaciju ekonomije od prekomerne zavisnosti od naftnog i gasnog sektora. EBRD očekuje pad BDP-a Kazahstana u 2020. godini za 3%, dok kao rezultat paketa ekonomskih mera usvojenih u Kazahstanu međunarodni ekonomisti predviđaju nastavak ekonomskog rasta 2021. godine na 5,5%.
Pobeda na predsedničkim izborima K. Tokajeva osigurala je međunarodni legitimitet promene vlasti. Svi ključni geopolitički centri prepoznali su Tokajevu pobedu, pokazujući interesovanje za stabilan i održiv razvoj zemlje. Nakon što je preuzeo funkciju, predsednik Tokajev je potvrdio spoljnu politiku zemlje. Šef države sastao se sa čelnicima ključnih geopolitičkih centara i strateškim partnerima zemlje – Rusijom, Kinom, SAD, Evropskom unijom, Centralnom Azijom i islamskim svetom.
Tokom 2020. godine usvojen je novi spoljnopolitički koncept koji je definisao prioritete spoljne politike Kazahstana do 2030. godine. Pored tradicionalnih spoljnopolitičkih pravaca Kazahstana za konstruktivnu saradnju sa stranim partnerima, promovisanje međunarodne saradnje i regionalnu integraciju, inicijative za jačanje globalne sigurnosti u dokumentu su takođe istakle nove akcente.
Velika pažnja u novom konceptu posvećuje se jačanju ekonomske komponente spoljne politike. Radi se o stvaranju spoljnih uslova za ostvarivanje ekonomskog potencijala Kazahstana i pronalaženje profitabilnih tranzitnih koridora ka svetskim tržištima u uslovima sankcija, nepredvidivosti svetskih tržišta, trgovinskih ratova i protekcionizma. U novim globalnim geoekonomskim prilikama, Kazahstan je optimističan u potrazi za novim ekonomskim prostorima i izvorima prihoda.
Jun 2020. Ovo je bila prva i energična godina predsedavanja, koja je postavila dinamiku za naredni period. Predsednik Kasim Žomart Tokajev neprestano navija za kontinuitet kursa prvog predsednika Kazahstana Nursultana Nazarbajeva. Tokom protekle godine država nastavlja da sledi prethodnu praksu i u spoljnoj i u unutrašnjoj politici.
