Stroga advokatica, ali i kreativna vlasnica jednog neobičnog prostora u centru grada, još nije završila sa ambicijama. U međuvremenu vrlo revnosno ispunjava roditeljske obaveze, a ne zapostavlja ni prijatelje. Stiže i da pomaže drugima.

Spremna za nove izazove

Vaše osnovno zanimanje je pravo. Zašto baš Pravni fakultet kada, očigledno je, imate potencijal za mnogo toga različitog?
Odrasla sam uz oca koji je smatrao da je obrazovanje i knjiga i samo knjiga stub sigurnosti za život. Izbor profesija koje su se odnosile na umetnost, nisu bile opcija. Zato sam birala: ili pravo ili medicina. Dok se moj brat opredelio za medicinu, ja sam se opredelila za pravo i shvatila koliko je i tumačenje zakona kreativno.

Šta vas je nagnalo da siguran posao u banci, odnosno sudu, 2009. godine zamenite neizvesnom advokaturom? Trebalo je krenuti iz početka i pronaći mesto među već afirmisanim kancelarijama.
Oduvek sam volela izazove I oduvek sam od sebe tražila više. Teški zadaci, oštra konkurencija i velika neizvesnost, za mnoge su razlozi odustajanja, ali ne i za mene. Vodim se isključivo osećanjima, idem srcem i ne slušam glavu, mada me ona ponekad i zaboli zbog toga (smeh).

Vaša kancelarija već godinama važi za jednu od najuspešnijih. Duga je lista klijenata. Da li ste zadovoljni?
- Biti uspešan i trajati je poslovni ideal kojem svi težimo. Uspeh moje kancelarije rezultat je rada stručnih ljudi, eksperata iz svih oblasti prava, koji godinama rade za „ADV-Jeličić” i koji su podjednako važni kao i ja za naš ugled i renome. Sada je veliki izazov tu poziciju čuvati i dalje razvijati. Advokatura je kao sprint na 100 m s preponama, morate brzo misliti i mnogobrojne prepreke rešavati brže od protivnika.

Bavite se i humanitarnim radom. Pomažete žene žrtve nasilja kojima je pravna pomoć potrebna, a ne mogu da je priušte.
Jedan dan ću se baviti samo humanitarnim radom, pomaganje ljudima je ono što me čini istinski srećnom. Davanje besplatnih pravnih saveta ženama koje su žrtve nasilja nije samo pravna pomoć, već i izraz moje solidarnosti sa drugom ženom ili ženama. Muškarci se mnogo bolje drže nego mi žene, jer većina žena u drugoj ženi vidi konkurenciju, umesto saveznika. To je problem genetski ili generacijski, ali i na njemu treba raditi, jer je upravo ženska solidarnost put za ravnopravan status žene u porodici i društvu.

Vi ste majka troje dece, ali brinete i o mališanima lišenim roditeljske brige i ljubavi.
Ne znam kako ste tako dobro informisani, jer mnoge humanitarne aktivnosti i pomoći ugroženim osobama, a pogotovo kad su deca u pitanju, radim bez potrebe za medijskom pažnjom. Deca zavise od nas, mi smo ti koji pravimo ljude od njih, a iznad svega, svako dete polaže pravo na srećno detinjstvo. Odrastanje bez roditelja je veoma teško, deca nisu birala taj put. Moramo im pomoći, pružiti ljubav, odgoj, uslove za obrazovanje i dati im do znanja da imaju neku drugu, ali svoju porodicu. To je ono na čemu u tišini radim i čemu dajem bezrezervno podršku.

Pronašli ste se i u drugim oblastima, potpuno različitim od egzaktnog prava... Uvozite nameštaj, bavite se hotelijerstvom i ugostiteljstvom. Koja su sve zanimanja Nevene Jeličić?
Možda je trebalo da budem glumica (smeh). Toliko različitih zanimanja me privlači da se oprobam u njima. Sada je to uvoz nameštaja s Balija, garderoba, ugostiteljstvo, hotelijerstvo. To je jedan kreativni ventil koji mi je veoma bitan. Njega kroz advokaturu ne mogu da ispoljim, a on je snažan deo mog bića i u njemu se takođe pronalazim. Iznad svega se pronalazim u stvaranju, gradnji, nastajanju i realizaciji neke ideje i zamisli.

Prostor u Kralja Petra neobičan je po konceptu. Nije klasičan kafić, tu su i galerija i prodavnica nameštaja, butik…
Prostor u Kralja Petra, za pola godine, koliko je prošlo od njegovog nastanaka, danas je jedno od najpopularnijih mesta u gradu, popularni „Tulum 55”. Uprkos problemima izazvanim virusom korona, ovaj originalan koncept i jedinstven ambijent su preko noći osvojili Beograđane. Taj projekat je pravi primer onoga što sam Vam rekla na početku ovog intervjua, da sve radim srcem. Nije postojao nikakav biznis-plan, bez kojeg se danas ne radi nijedna ozbiljnija investicija. Postojala je samo vizija i ljudi s kojima sam tu viziju pretvorila u kosmopolitsko mesto u srcu Beograda.

Kako sve postižete, majka ste, radite u kancelariji i vodite još dva objekta koja zahtevaju svakodnevno angažovanje.
Ne bih mogla živeti da se dosađujem, moj dan mora da bude dinamičan. Deca su na prvom mestu i živim za njihove osmehe. Advokatura, dva ugostiteljska objekta, sastanci, prijatelji, saloni za lepotu... i ponekad kafana, sve to može uz dobre saradnike i organizaciju da lepo funkcioniše. Postoje dani kad se taj sklad poremeti, kad sam pod ogromnim stresom, opterećena problemima, i kad želim da kao mnoge žene imam nekog ko će taj teret odgovornosti i obaveza da preuzme na sebe, ali baš u takvim trenucima nađem novu snagu.

Kakvi su vam dalji planovi, ima li mesta za nove snove, ambicije?
Planova i ideja imam napretek, kako zakoračite u jednu oblast, još tri se otkrivaju. Ipak, među svim tim planovima, verovatno kao posledica ogromnog rada koji stoji iza mene, sada me privlači ideja da napravim neki divan spa-retreat centar u blizini Beograda. Mesto za relaksaciju, opuštanje i uživanje u prirodi. Slankamen je idealno mesto za tako nešto i već sam započela neke radove. Recimo, postavila sam kamen temeljac (smeh).

Da li pored porodice i brojnih poslova imate vremena i za sebe?
Rano ustajem. Tu prvu kafu poklanjam sebi dok slušam cvrkut ptica i dok mi se jedan od mojih osam pasa vrzma oko nogu. Već tada imam jasan plan aktivnosti, a u njima su obavezna druženja sa ljudima koji mi znače, bez kojih ništa ne bi imalo smisla. I ono što tek sada otkrivam, osim joge… volim da igram i pevam (smeh).