Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu Vlade Srbije osim što je izvanredno organizovala prijavu za vakcinaciju tokom pandemije, jedna je od malobrojnih firmi tog profila u kojoj se na rukovodećim funkcijama nalaze dame, a polovinu zaposlenih čine žene. Time Kancelarija još jednom dokazuje da ide korak ispred svog vremena u kome je tek 30 odsto žena zaposleno u IT sektoru i u kome dame čine samo 16 procenata menadžera u svetskoj industriji informacionih tehnologija.
Tri dame iz Kancelarije za IT i e-upravu razbijaju predrasude da su IT zanimanja prvenstveno muška i da je programiranje jednolično. Često se zaboravlja da je prvi programer bila žena. Ada Byron Lovelace, „čarobnica brojeva“, kako su je savremenici nazivali, napisala je prvi algoritam za kompjutersko programiranje.
Dragana Bećić, pomoćnica direktora Sektora za standarde digitalizacije, Ana Šarenac, pomoćnica direktora Sektora za razvoj informacionih tehnologija i elektronske uprave i Biljana Marić, načelnica odeljenja za portal e-uprave i servise, govore o tome kako se IT industrija menja munjevitom brzinom i od ljudi zahteva konstantno usavršavanje, ma kog pola oni bili. Najvažnija mera za premošćivanje rodnog jaza u digitalnoj eri jeste obrazovanje.
Svi u Srbiji znaju da je za uspešno sproveden proces vakcinacije najzaslužnija Kancelarija za IT i E-upravu. Ali malo ko zna da su u tom timu, koji je kreirao sistem za prijavu za vakcinaciju većinom bile žene. Koliko ste vi i vaše koleginice, odnosno koliko je ženska kreativnost doprinela da zaživi i uspe taj sistem?
Dragana Bećić: Kancelarija za IT i eUpravu je proces masovne imunizacije u Srbiji učinio, u veoma teško vreme za sve, veoma efikasnim i što je najvažnije lakšim procesom. Građani su se pozivali po prioritetima koje je Batut propisao i ceo proces je tekao u skladu sa tim. Takođe, ne treba zaboraviti da je medicinsko osoblje bilo dostupno svima 24 časa svih sedam dana u nedelji. Oni su ti koji su bili najvažnija karika i pored ogromnih pritisaka i obolelih od kovida-19, izdržali su i uspešno sproveli i proces masovne imunizacije stanovništva.
Na razvoju sistema za vakcinaciju je prevladala praktičnost žena iz tima i svi smo ponosni kako je brzo nastao ovako složen sistem koji pored pozivanja građana na imunizaciju, podsećanja za revakcinu, slanja potvrda o vakcinaciji, ovaj sistem i prati tokove svih vakcina od ulaska u zemlju pa dok se ona ne iskoristi. Veliki broj našeg ženskog dela tima iz Kancelarije je i pomagalo na najvećem vakcinalnom punktu na Beogradskom sajmu i staralo se za održivost infrastrukture, kao i cela komunikacija sa medijima iz Srbije i celog sveta u vezi procesa masovne imunizacije u Republici Srbiji išla je preko našeg tima.
Kako je biti žena u IT sektoru i digitalnoj industriji?
Ana Šarenac: Meni je posebno drago zato što sam još jedna žena u IT-u i što sa drugim koleginicama iz Kancelarije imam priliku da učestvujem u stvaranju potpuno nove Srbije, Srbije zasnovanu na znaju i inovacijama. Imati priliku da sprovodim inovacije je za mene velika čast. Svaka usluga koja je objavljena je još jedan korak bliži dokumentima na klik. Svaki klik je manje odlazak na šalter, a mi smo ih do sada izbrojali oko 85 miliona, na šta sam ja veoma ponosna. Znanje niko ne može da vam oduzme danas. Pravo ženama je dato, na nama je da pokažemo šta i koliko možemo, a znam da možemo.
Da li su žene i muškarci ravnopravni u IT sektoru? Da li vaše koleginice programeri imaju jednak tretman kao i muškarci u Kancelariji za IT i E-upravu?
Biljana Marić: Iz sopstvenog iskustva i rada u ovoj industriji, mogu reći da IT definitivno nije samo ‘muški posao’. Do sada se nisam susretala sa rodnom neravnopravnošću, niti bilo kakvom diskriminacijom, što ne isključuje mogućnost da postoji u individualnim slučajevima, ali na globalnom nivou u IT sektoru je minorna. Ono što bih poslala kao poruku svim ženama je da poenta uspeha i borbe za ravnopravnost polova ne stoji u tome da se mi kao žene borimo protiv sistema, kulture ili muškaraca, već da naučimo da se borimo za sebe, svoje potrebe i želje u kom god pravcu one išle. Mislim da jedino takav način razmišljanja može da napravi iskonsku promenu, ne samo u IT-ju, već i u celom svetu.
Oko 1,7 miliona građana ima kreirane naloge na portalu E uprave. Praktično vi ste im olakšali da jednim klikom upišu decu u vrtiće i škole, komuniciraju sa svojom bankom, plate poreze i još mnogo toga. Ko odlučuje o tome koju uslugu ćete ponuditi građanima i da li ste vi lično ili vaše koleginice predložile da neke od ovih usluga budu kreirane?
Dragana Bećić: Odluke o uvođenju usluga donosimo timski kada se usaglasi šta je građanima od najvećeg prioriteta. To su stvari kojima polažemo veliku pažnju i zajedno se odlučuje šta je ono što ćemo raditi u budućnosti. Svakako ideja imamo dosta i koleginica, a moja koleginica i ja smo tu da sve što se dogovorimo i do kraja sprovedemo u još jednu onlajn uslugu za građane ili privredu.
Kako razbiti steretip da je programiranje muški posao u digitalnoj civilizaciji i da su računari igračke za dečake?
Ana Šarenac: Na žalost, stereotipi poput ovoga još uvek postoje, ali mislim da se on nalazi samo u glavama starijih generacija i neophodno je razbiti predrasude da su IT zanimanja prvenstveno muška i da je programiranje jednolično. Naprotiv, posao programera je dinamičan i kreativan i ne treba zaboraviti da su upravo programeri ti koji danas najbrže menjaju svet, te da više nema oblasti u kojoj informacione tehnologije nisu prisutne. Neka predviđanja svedoče da za 15 godina pola zanimanja neće ni postojati, pa je naša realnost da se treba okrenuti IT-ju, novim tehnologijama i novim zanimanjima koja se otvaraju. Nije samo pitanje želje, već činjenica da se svet kreće u tom smeru. Dobar način je motivisati devojke kroz primere uspešnih IT žena.
Naravno, i IT kompanije kao i državne institucije mogu i trebalo bi da odigraju veliku ulogu u podsticanju devojaka da se zainteresuju za ovu industriju (radionice, obuke, takmičenja, mentorstva, prakse, posete kompanijama, dani otvorenih vrata, susreti, mentorstva…). Mogućnosti su neograničene i samo treba biti malo kreativan. Za žene koje su već u IT svetu, dovoljno je da politika kompanije bude ista za sve, nezavisno od pola: da nema razlike u platama za obavljanje istog posla, da se žene ne degradiraju prilikom povratka na posao sa porodiljskog odsustva i da nema rodne diskriminacije prilikom odlučivanja o izboru za pozicije rukovodećeg kadra. Ovo će stvoriti pozitivnu sliku o kompaniji i samim tim ohrabriti žene da rade u takvom okruženju.
Šta je izazov za žene programere u IT industriji i digitalnoj budućnosti?
Biljana Marić: Opšte je poznato da je programiranje oblast mladih. IT industrija se menja gotovo na dnevnom nivou i od ljudi u njoj zahteva konstantno usavršavanje. Nije lako ispratiti sve promene koje se dešavaju i to najčešće polazi za rukom ambicioznim mladim ljudima. Za programera koji ima oko deset godina radnog iskustva kažemo da je na vrhuncu svoje karijere. Međutim, to je period života kada ljudi najčešće odlučuju da naprave malu pauzu u svojoj karijeri i posvete se osnivanju porodice. Koliko god zakon prepoznavao oba roditelja kao ravnopravne, opet žena mora napraviti nekoliko meseci pauze u radu. U ovako dinamičnom poslu, izazov je ponovo ući u korak sa tehnologijom, posebno kada ta pauza traje malo duže. Za veliki broj žena programera ona predstavlja prekretnicu u njihovoj karijeri.
Žene čine oko 30 odsto zaposlenih u IT industriji. Da li vam to što ste žena pomaže ili odmaže u poslu? Kako vaše kolege muškarci gledaju na ideje koje predlažete i da li ste ravnopravni u procesu odlučivanja?
Dragana Bećić: Smatram da u IT-u više nema predrasuda da li si muško ili žensko. Ranijih godina je bilo jako teško izboriti se u ovom sektoru, ali žene su već pokazale da umeju i mogu i da su u velikom broju slučajeva bolji menadžeri, da su više posvećene poslu i da pored porodičnih obaveza i ličnog napretka u obrazovanju, postižu mnogo više u poslu. Mi u Kancelariji za IT i eUpravu imamo sreće što nam je rukovodstvo odabralo jak ženski tim, na koji može da se osloni i obrnuto. Jako je važno uzajamno poverenje, dobra muško - ženska sinergija i poslovna saradnja. Naš direktor uvek voli da istakne da su njegov tim na koji uvek može da se osloni upravo žene.
U izveštaju Ujedinjenih nacija posvećenom eUpravi (United Nations eGovernment Survey 2020) koji meri rezultate napretka u domenu e-uprava svih 193 država članica Ujedinjenih nacija, Srbija se pre dve godine našla u prvoj grupi, tj. grupi zemalja sa najvišim indeksom elektronskih usluga, u kojoj su i digitalne nacije kao Južna Koreja, Estonija, Velika Britanija, Kanada. Ove godine se po apsolutnoj vrednosti indeksa elektronskih usluga Srbija nalazi ispred 12 zemalja članica Evropske Unije. Koliki doprinos tome su dale žene iz Kancelarije za IT i Eupravu?
Ana Šarenac: Kada pogledamo statistiku možemo zaključiti da su žene u značajnoj meri doprinele razvoju eUprave u Republici Srbiji. Od ukupnog broja zaposlenih u Kancelarije za IT i eUpravu 50 odsto su žene. U Sektor za razvoj informacionih tehnologija i elektronske broji 11 zaposlenih od čega je 9 žena. Svojim stručnim kompetencijama, znanjima, veštinama, odgovornim i predanim radom su unapređivale postojeće i razvijale nove elektronske usluge. Broj elektronskih usluga kao i broj korisnika omogućio je Srbiji da se po apsolutnoj vrednosti indeksa elektronskih usluga (OSI) nađe na zavidnoj poziciji.
Primetno je interesovanje mladih devojaka koje upisuju tehničke fakultete za IT sektor, kako ih ohrabriti da istraju jer se očekuje da će zanimaju u nauci, tehnologiji i inženjerstvu doživeti brzi rast?
Bilajna Marić: Poručila bih im da se ne boje pokazati inicijativu i uhvatiti se u koštac s novim izazovima. Ovaj posao zahteva trud i učenje kako bi bili u koraku s najboljima. No, to će im otvoriti priliku da rade na zanimljivim poslovima i firmama u kojima se ceni sposobnost
Kako smo došli do toga da je od profesije u kojoj je pionir bila žena, Ada Lovlejs koja je u 19.veku osmislila algoritam koji bi obrađivala mašina, kasnije bude napravlejna muška profesija?
Dragana Bećić: Hvala vam na ovom pitanju. Moje mišljenje je što su se devojčice već od najmanjih godinama i u porodicama sputavale da se posvete prirodnim predmetima. To se posle toga prelilo samo na osnovnu školu kada se i razvijaju ličnosti i kada se usmeravaju ka daljem obrazovanju. Kada pogledate, većini devojčica se govori da idu na ples, engleski, francuski ili slikanje. Dok su mene moji roditelji vodili na sve to ali je matematika bila obavezan deo dopunskih časova. Naučili su me da volim matematiku, da volim da se konstantno usavršavam i učim, što je u ovom sektoru veoma bitno jer se on neprestano menja i nepresušan je izvor novih znanja i otkrića.
Prema nekim istraživanjima 57 odsto žena u Srbiji je digitalno nepismeno. Kako poboljšati taj poražavajući rezultat?
Ana Šarenac: U digitalnoj eri, najvažnija mera za premošćivanje rodnog jaza je obrazovanje. Bilo da je reč o fakultetskom obrazovanju ili nekoj drugoj vrsti društvene obuke, zaključak je da moramo da pružimo ženama više mogućnosti za učešće u digitalnoj profesiji.
Verujem da škola ima veliki uticaj na percepciju mladih devojaka na odabir budućih zanimanja. Problem nedostatka ženskog kadra u IT industriji treba rešavati od najranijeg uzrasta, od prvog razreda osnovne škole, pružanjem mogućnosti u obrazovnom sistemu. Novi kurikulumi to rade, podstiču kreativnost, inovativnost i upotrebu tehnologije.
Republika Srbija je lider u regionu, a i šire, po inovativnosti obrazovnih kurikuluma. Digitalni svet je obavezan nastavni predmet od prvog do četvrtog razreda osnovne škole. Informatika i računarstvo, je pet godina, obavezan nastavni predmet od petog do osmog razreda osnovne škole. Učenici, već u osnovnoj školi, stiču prva znanja iz oblasti programiranja. U obrazovni sistem, u gimnazije, su implementirana odeljenja za učenike sa posebnim sposobnostima za IT. Povećane su kvoto za studijske programe iz oblasti IT-ja.
U skladu sa Strategijom razvoja veštačke inteligencije u Republici Srbiji, revidirani su svi obrazovni kurikulumi i implementirani ishodi iz oblasti veštačke inteligencije. Podizanje svesti da je IKT nauka jednako pristupačna devojčicama kao i dečacima daje dobre rezultate. Važna stvar je što se broj žena na fakultetu iz godine u godinu povećava.
